Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak , dan Hristovog stradanja, kada je osuđen i razapet na Golgoti. Ovaj dan je u kalendaru SPC obeležen crvenim slovom.Ovo je za hrišćane najtužniji dan. To je dan kada su Rimljani osudili na smrt Isusa Hrista, na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja.
U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne smeju zvoniti crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se na bogosluženja poziva drvenim klepetalima. Na Veliki petak nema liturgije već se ujutru čitaju "Carski časovi".
Carskim časovima se na jutrenju podseća na vođenja Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi Plaštanica.
Iznosi se plaštanica
U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob. Plaštanica se stavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob.
Nakon večernje službe se u nastavku služi jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon čega oko hrama ide litija sa plaštanicom.
Statije su pesme u kojima se opisuje žalost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspeća i smrti njenog sina Isusa Hrista, ali i patnje koje najavljuju njegovo slavno vaskrsenje.
Od Marije Magdalene potiče običaj farbanja jaja
Farbanje jaja za Uskrs spada u najstarije hrišćanske običaje i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da propoveda jevanđelje. Stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja.
Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju.Marija Magdalena je na to rekla: "Hristos vaskrse" i sva jaja u korpi su postala crvena.
