Blagovest crkvenih zvona sa Hrama Rođenja Presvete Bogorodice označila je početak svete arhijerejske liturgije i evharistijskog pričešća. U toplom, blagoslovenom jutru, Vrnjačka Banja je zablistala u duhu molitve i vere, slaveći Svetog Kirika i Julitu – majku i sina, mučenike Hristove. Sveti Ćirik, slava Vrnjačke Banje , sabrao je vernike svih generacija, koji su u slozi, tišini i sa dubokim poštovanjem ispratili svetu arhijerejsku liturgiju u Hramu Rođenja presvete Bogorodice.Po završetku službe, zvona su ponovo odjeknula, najavljujući krsni hod i svečanu litiju.
Verni narod je u molitvenom hodu , pošavši pored Gimnazije, niz Crkveno brdo, Vrnjačkom Promenadom, do Hrama Živonsonog istočnika , pevao crkvene pesme i tropare u čast Svetih mučenika Kirika i Julite, zaštitnika i zavetne slave Vrnjačke Banje.
Molitveno slavlje dostiglo je svoj vrhunac u Hramu Živonosnog Istočnika. Pod svodovima ove svetinje obavljena je molitva za zdravlje i blagoslov vernog naroda, nakon čega je usledio svečani čin osvećenja i sečenja slavskog kolača. Praznična radost zaokružena je deljenjem nafore, kojom su se verni pričestili za zdravlje, mir i duhovni blagoslov. Prošlogodišnji kolačar Vuk Vuković zadovoljan je onim što je Vrnjačka Banja postigla u predhodnih 365 dana, a ujedno ponosan i na dostigniuća porodice Vuković u istom periodu. Posle dužeg vremena kolač je preuzela žena Dragana Matijević.
Budući kolačar je naglasila da je od izuzetnog značaja što se žene uključuju u sve aktivosti što je i bio cilj opštinskog rukovodstva. Ova svetkovina nije samo verski događaj – ona je i prilika da se podsetimo snage zajedništva, važnosti molitve i neprolazne vrednosti vere, ali i vreme kada sumiramo rezultate između dva praznika.
Na jedinstvenom raskršću vekovne tradicije i savremenog života, zavetna slava Sveti Kirik i Julita iz godine u godinu snaži duh zajedništva u Vrnjačkoj Banji. Ovaj svetli praznik ostaje trajni poziv na duhovnu obnovu, međusobno poštovanje i veru koja služi kao nepogrešivi putokaz kroz sve izazove svakodnevice.
Praznik Svetog Kirika i Julite svenarodno je proslavljen u Vrnjcima, gde je po drugi put ove godine, uz poštovanje starih običaja i okupljanje kod svetog zapisa, obeležen ovaj veliki dan. Meštani i gosti sabrali su se u duhu zajedništva, sloge i vere, pokazavši kako se tradicija predaka verno čuva i prenosi na mlađe naraštaje.
Obred su služili sveštenici Branko Rosić i Hadži- Radovan Đorđević kod zapisa koji su odigle porodice Strugarević i Predolac. Posebno emotivan trenutak bio je svečani čin primopredaje kolačarstva. Ovogodišnji domaćin Bojan Strugarevi, čija porodica je s ljubavlju i ponosom pripremili ovu proslavu, predao je deo slavskog kolača novom kolačaru Slavoljubu Predolcu, koji je sa čašću preuzeo obavezu da naredne godine nastavi ovu lepu tradiciju i sačuva plamen prazničnog sabranja. Proslava je ove godine donela savršen spoj duhovnog uzvišenja, narodnog svetkovanja i bogatog zabavnog programa koji je izmamio osmehe kako najmlađih, tako i onih najstarijih posetilaca. Da crkveno-narodni sabori nisu samo sećanje na stara vremena, već živa i dinamična okupljanja koja pripadaju budućnosti, dokazalo je prelepo uređeno igralište posvećeno najmlađima. Prostor oko mesta proslave pretvoren je u pravi mali raj za decu. Sa velikog tobogana šarenog dvorca na naduvavanje čitavog dana odjekivali su graja i smeh. Mališani su, u potpuno bezbednom i radosnom okruženju, uživali u svojim letnjim igrama iz mašte, dok su roditelji, bake i deke sa ponosom posmatrali novu mladost Vrnjaca koja odmalena uči da voli i poštuje svoje praznike.
Dok su se najmlađi zabavljali na igralištu, za odrasle posetioce pripremljen je tradicionalni srpski ugođaj. Domaćinska atmosfera upotpunjena je mirisom dobre trpeze i čuvene Žiške, koja je okupila prijatelje, komšije i namernike oko Zapisa. Melodije narodnog melosa, prepoznatljive pesme i ritam tradicije podigli su prisutne na noge.
Ova, druga po redu, proslava vetog Ćirika pokazala je da Vrnjci imaju veliko srce, da duboko poštuju svoje zavetne dane i da kroz slogu meštana grade zajednicu na koju svi mogu biti ponosni. Sveti Kirik i Julita još jednom su povezali ljude, podsetili nas na uzvišene poruke hrišćanske ljubavi i ostavili prelepu uspomenu do narednog sabranja.
Ispod moćne krošnje hrasta starog više od 350 godina, u delu Vrnjaca koji nosi ime Obreža, ove godine ispisana je nova, stranica lokalne istorije. Po prvi put, meštani ovog kraja sabrali su se oko ovog vekovnog džina kako bi proslavili zavetnu slavu – Svetog Kirika i Julitu. Bio je to susret prošlosti i budućnosti, trenutak čvrste rešenosti meštana da se koren i tradicija predaka nikada ne zaborave. Ova proslava nosi specifičnu, istorijsku težinu. Poslednjih godina, izgled Obreža se zauvek promenio. Zbog izgradnje jedne od najvećih i najvažnijih saobraćajnica u zemlji, Moravskog koridora, većina ovdašnjih porodica morala je da se iseli sa svojih pradedovskih ognjišta. Tamo gde su nekada bili domovi danas prolazi moderan auto-put. Ipak, u vihoru promena jedno svedočanstvo trajanja ostalo je netaknuto. Stari, džinovski hrast, koji pamti vekove, bune, ratove i generacije meštana, sačuvan je zahvaljujući ljubavi naroda. Danas, ovaj gorostas stoji ponosno tik uz modernu saobraćajnicu, a ove godine je i zvanično preuzeo najsvetiju ulogu u selu – postao je seoski zapis, živi oltar pod otvorenim nebom i svetilište oko kojeg će se narod ponovo okupljati.
Sveti ćirik bio je povod za povratak u ovaj deo Vrnjaca pod prugom. Mnogi koji su zbog auto-puta morali da izgrade nove domove na drugim mestima, danas su se vratili kući na mesto gde im kuca srce. Pod krošnjom hrasta-zapisa, ponovo su se srele stare komšije, rođaci i prijatelji. U prisustvu sveštenstva, obavljen je svečani verski obred, osvećenje zapisa i sečenje slavskog kolača.
Prva proslava Svetog Ćirika kod hrasta-zapisa u Obrežu poslala je snažnu poruku celom vrnjačkom kraju. Ona govori o tome da se modernizacija i napredak ne moraju graditi na zaboravu sopstvenog identiteta. Auto-put je doneo novu epohu i povezao gradove, ali stari hrast je ostao da povezuje ljude, njihove duše i zajedničku istoriju. Sa ovog mesta predsednik Đurović uputio je poziv svim mesnim zajednicama sa područja Vrnjačke opštine da se jave i da predlože koja mesta i koje zapise treba otrgnuti odzaborava uz obećanje da će Opština Vrnjačka Banja svima izaći u susret.
Prva proslava pod krošnjom starog hrasta u Obrežu dokazala je da se ljudske veze i tradicija ne mogu preseliti niti srušiti. Iako je geografska karta ovog kraja izmenjena, duh zajedništva je ostao na istom mestu. Stari hrast je dobio novu, najlepšu ulogu, a meštani su jasno poručili da koren ostaje tamo gde je ponikao. Led je probijen, temelj je postavljen, a u Obrežu se već od danas sa ponosom i nestrpljenjem prave planovi za sledeću godinu i novo, još veće okupljanje pod otvorenim nebom.
