Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik Hristovog vaznesenja – Spasovdan. Povodom obeležavanja Spasovdana, u Beograd je sa Svete Gore stigla jedna od najvećih svetinja - Časni Pojas Presvete Bogorodice. Pojas će biti na čelu Spasovdanske litije koja počinje u 19 časova, svečano će biti dočekan u Hramu Svetog Save, a vernici će moći da celivaju pojas do 29. maja.
Spasovdan se praznuje uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova. U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.
Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao krsna slava ali i zavetina za čitavo selo. Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Prema narodnim verovanjima, ovo je najsrećniji dan u godini za započinjanje novih poslova i dan kad se "razbijao maler". Iako je Spasovdan u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, naši stari su verovali da bi na praznik trebalo započeti posao koji vam ranije nije polazio za rukom da bi se "sreća okrenula".
