Odluka Republičke izborne komisije da na 53 mesta ponovi parlamentarne izbore izazvala je institucionalni domino efekat. Dok se formiranje Skupštine i Vlade odlaže za sredinu decembra, ustavni sat za vanredne predsedničke izbore neumoljivo kuca – otvarajući scenario u kojem bi Srbija za samo tri meseca mogla da promeni čak četiri šefa države. Kako se pravni čvorovi prepliću u trci sa vremenom?
Republička izborna komisija (RIK) je odlučila sinoć da vanredni paramentarnu izbori budu ponovljeni na 53 biračka mesta, u nedelju 1. novembra, od 7.00 do 20.00. Radi se o biračkim mestima na kojima nisu mogli da se utvrde rezultati glasanja i na onima gde je poništeno glasanje), rekao je predsenik RIK-a Vladimir Dimitrijević. Na sednici je, takodje jednoglasno, odlučeno i da bude štampano 24.438 glasačkih listića. Biračka mesta na kojima nisu mogli biti utvrdjeni rezulati izbora su u Aleksincu, Bačkoj Topoli, Bojniku, Vladičininom Hanu, Inđiji, Koceljevi, Kuli, Kuršumliji, Majdanpeku, Čupriji, Subitici i Šidu. Biračka mesta gde je poništeno glasanje su u Aleksincu, Babušnici, Bačkoj Topoli, Zemunu, Kruševcu, Kuršumliji, Loznici, Ljigu, Novom Pazaru, Petrovcu na Mlavi, Pirotu, Požarevcu, Prokuplju, Trsteniku i Ćupriji. Ova zvanična odluka direktno pomera zakonski rok za proglašenje konačnih izbornih rezultata. Zakonski rok od 96 sati za donošenje ukupnog izveštaja o rezultatima izbora sada se resetuje. Taj rok više ne teče od 25. oktobra, već počinje da teče tek od nedelje, 1. novembra u 20:00 časova. Samim zakazivanjem glasanja za 1. novembar, čitav proces je u startu produžen za najmanje 7 do 10 dana . Nakon što se glasanje završi 1. novembra, učesnici izbora ponovo imaju zakonsko pravo da podnose prigovere i žalbe na sprovođenje izbora na tih 53 biračka mesta.
A kako se to odražava na konstituisanje Skupštine i Vladu?
Svi ustavni i zakonski rokovi vezani su za dan proglašenja konačnih rezultata koji će se desiti tek nakon što se uspešno usvoje zapisnici sa ovih 53 mesta i reše sve eventualne žalbe. Projekcija u tom slučaju bi izgledala ovako:
| Korak u procesu | Zakonski rok | Očekivani okvir (gruba procena) |
| Konačni rezultati izbora | Nakon završetka žalbi na ponovljene izbore | Prva polovina novembra 2026. |
| Dodela poslaničkih mandata | U roku od 10 dana od proglašenja konačnih rezultata | Sredina novembra 2026. |
| Konstituisanje Skupštine | Najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata | Sredina decembra 2026. |
| Formiranje Vlade | Najkasnije 90 dana od konstituisanja Skupštine | Prva polovina marta 2027. |
Ponavljanje izbora na 53 biračka mesta ne utiče na vanredne predsedničke izbore, ali u neku ruku komplikuje stvari. Prema Zakonu o izboru predsednika Republike, od trenutka prestanka mandata predsednički izbori moraju da budu održani najkasnije u roku od tri meseca.
Ovo je tačka u kojoj se dva procesa direktno prepliću. Funkciju vršioca dužnosti predsednika države trenutno obavlja Ana Brnabić, kao predsednica starog saziva Skupštine. Međutim, odlaganjem konačnih rezultata pomera se i prva sednica novog parlamenta za sredinu decembra. To dovodi do neobične ustavne situacije odnosno postoje dva moguća scenarija:
Prvi je :Ukoliko Ana Brnabić raspiše predsedničke izbore pre konstituisanja novog parlamenta, ona će ostati vršilac dužnosti šefa države tokom kampanje. Tek kada se sredinom decembra izabere novi predsednik Skupštine gde apsolutnu većinu ima pobednička Studentska lista, ta nova osoba automatski preuzima i funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike sve do proglašenja konačnog pobednika predsedničkih izbora.
Drugi scenario mogao bi da izgledao ovako Zbog pomeranja rokova, Srbija bi u rasponu od samo nekoliko meseci mogla da promeni čak četiri ličnosti na čelu države – Aleksandra Vučića (pre ostavke), Anu Brnabić (trenutni v.d.), novog predsednika Skupštine (budući v.d. od sredine decembra) i na kraju izabranog predsednika Republike.
Dok ponavljanje parlamentarnih izbora na 53 mesta administrativno usporava formiranje Vlade i Skupštine, ono istovremeno sabija prostor za predsedničke izbore. Srbiju u decembru očekuje preklapanje završnice parlamentarnog procesa odnosno konstituisanje Skupštine sa održavanjem vanrednih izbora za predsednika države.
