U očima građana, fotelja predsednika opštine često se posmatra kroz prizmu neispunjenih obećanja, lokalne birokratije i politike. Za jedne, on je čovek koji drži ključeve rešenja za svakodnevne probleme – od asfaltiranja ulica i ulične rasvete, do zapošljavanja i razvoja zajednice. Za druge, to je samo još jedna politička figura udaljena od stvarnih problema običnog čoveka. Od prvog čoveka opštine uvek se očekuje mnogo, a strpljenje građana je uglavnom kratko.Međutim, šta se dešava kada se ugase kamere i kada o funkciji progovori onaj koji je obavlja?
Funkcija predsednika opštine ne mora uvek da bude sinonim za političku distanciranost i birokratiju. Kada se ogole političke fraze, ostaje ljudska strana ove odgovorne pozicije — svest o tome da svaka odluka direktno menja nečiji svakodnevni život.
