15.09.1918. godine ostao je upisan u istoriji kao dan kada je srpska vojska, nošena nezaustavljivom željom za slobodom, probila Solunski front. Oko 140000, među kojima i preko 25 hiljada dobrovoljaca, krenulo je u silovit juriš. Napredovali su tako brzo da je nemački car Vilhelm Drugi ogorčeno zapisao kako je svega 60 hiljada Srba odlučilo ishod celog Velikog rata. Cena ove istorijske pobede bila je strašna - tokom cele solunske kampanje iz stroja je izbačeno preko 42hiljade srpskih vojnika. Sa druge strane, bugarske i nemačke snage pretrpele su potpuni slom, sa više od 60 hiljada ubijenih i zarobljenih vojnika, što je prinudilo Bugarsku na brzu kapitulaciju .Ovaj juriš u otadžbinu promenio je tok Prvog svetskog rata, a danas se slavi kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Simbolika ovog datuma podseća na cenu slobode i snagu zajedništva koje prevazilazi sve istorijske i geografske podele. Ove neprolazne vrednosti obeležavaju se širom Srbije i Republike Srpske.U organizaciji Odbora za obeležavanje značajnih datuma i godišnjica, centralna manifestacija u Vrnjačkoj Banji održana je u banjskom parku. Pored simbola slobode, trobojke, položeni su venci na spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću. Pomenim svim palim borcima služio je sveštenik Hrama Presvete Bogorodice. Vence su na spomen obeležje položile delegacije Opštine Vrnjačka Banja, Vojske Srbije, Udruženja potomaka ratnika 1912-1918, Saveza boraca Vrnjačke Banje, Udruženja ratnih veterana Srbije. Svečani program upotpunio je muzički nastup ansambla „Vrnjački vez“, dok je mlada glumica vrnjačkog pozorišta, Marina Miladinović, nadahnuto kazivala stihove rodoljubive pesme „Nepokorni narode moj“.
Ovakvi datumi nisu samo crveno slovo u kalendaru sećanja, već i tiha opomena. Više od četrdeset dve hiljade stradalih srpskih ratnika na Solunskom frontu ostaju večni podsetnik na to koliko su sloboda i mir skupi kada ih izgubimo, a koliko ih nesvesno uzimamo zdravo za gotovo i nedovoljno cenimo kada ih imamo. Zato čuvanje uspomene na njih nije samo dug prema prošlosti, već i jedini putokaz za budućnost.
